starosne promene, duga aksijalna opterećenja, nepravilno držanje u sedećem položaju prilikom obavljanja posla (pognuta glava, pogrbljena leđa), povrede (trzajna povreda vrata), visok rast.

bol se NE širi duž noge. Bol je tup, dosadan, nema osećaja žiganja, utrnulosti, senzornih smetnji, slabosti mišića. Bol se može pogoršati okretanjem tela, savijanjem unazad. Bol se javlja nakon dužeg stajanja, smanjuje se nakon odmora. Bol kod fasetnog sindroma je dosta bolan za pacijenta, ograničava njegovu aktivnost i deluje na psihičko stanje.

intervertebralni zglobovi (fasete) nose opterećenje tokom aksijalnih i rotacionih pokreta. Razrušenje zglobova, upala i hipertrofija, koja utiče i na okolna tkiva, postaju izvor stalnog neprekidnog bola u zahvaćenom segmentu. Često postoji od 2 do 3 takvih segmenata. Magnetna rezonansa ponekad ne daje sliku oboljenja.

Blokada fasetnih zglobova i nervnih vlakana u njihovoj blizini je dijagnostički i terapijski postupak. Zglobovi su veoma mali, pa je rentgenska navigacija preduslov za uspešnu proceduru. U položaju na stomaku, pod lokalnom anestezijom, lekar će odrediti nivo zahvaćenosti zglobova i pronaći željenu projekciju za uvođenje tanke igle. Uz pomoć kontrasta potvrdiće se ulazak igle u zglob i lekar će ubrizgati lekove. Pošto su zglobovi sitni, opterećenje se ne raspoređuje na jedan, već na nekoliko zglobova. Zbog toga je potrebno blokirati 2-4-6 zglobova. Efekat traje nekoliko meseci. Da bi se produžio, koristi se terapija autoplazmom/ortokinom, fizioterapija i terapeutske vežbe. U teškim slučajevima moguća je radiofrekventna ablacija nerava koji sprovode bol od fasetnih zglobova.