Blokada kod diskus hernije :

Diskogeni bol u le?ima je veoma ?est problem. Oko 20 odsto ljudi na planeti do�ivljava dugotrajne bolove u le?ima.

UZROCI: Prekomerna telesna te�ina, nepravilno dizanje tegova, degenerativne promene u tkivima ki?menog stuba, ?est i dug boravak u polo�aju koji optere?uje le?a... Svi ovi faktori doprinose nastanku diskogenog bola u donjem delu le?a.

SIMPTOMI: u po?etku bol je samo u le?ima, nestaje nakon odmora, masa�e ili uzimanja lekova protiv bolova. Kod 30% pacijenata bol postaje skoro konstantan, po?inje da se širi niz noge, ponekad se javlja utrnulost, slabost miši?a potkolenice, stopala. Bol se mo�e pogoršati kijanjem, nezgodnim pokretima, kašljanjem. Fizi?ka i mentalna aktivnost pacijenta je veoma ograni?ena. Dolazi do poreme?aja sna i raspolo�enja, pojavljuju se razdra�ljivost i depresija.

PATOLOŠKI PROCESI: obi?no stradaju intervertebralni diskovi koji treba da ubla�avaju optere?enje na ki?mi. To se mo�e uporediti sa balonom u ?onu AIRMAX patika. Spoljna školjka diska se cepa a gusta elasti?na masa izlazi iz centra diska i vrši kompresuju na nervna vlakna. To je ono što uzrokuje da se bol širi niz nogu. Na mestu cepanja i kompresije razvija se upala sa autoimunom komponentom, a vremenom se stanje pogoršava.

PRINCIPI LE?ENJA: Injekcija sa lokalnim anestetikom i kortikosteroidom omogu?ava brzo uklanjanje upale i kompresije nervnih vlakana. Ovo se zove transforaminalna epiduralna injekcija. Na strani lezije, lekar, koriste?i rendgensku navigaciju, dovodi iglu do rupe gde nerv izlazi iz ki?menog stuba. Ovo je nemogu?e efikasno uraditi bez rendgenskog snimka i rezultat ?e biti samo od 5 do 10%. Uz upotrebu rendgenskog zraka injjekcija u dva segmenta – u zahva?eni bolom i u najbli�i do njega – dozvoljava �eljenu koncentraciju lekova u zahva?enom podru?ju, nakon ?ega upala i kompresija se zna?ajno smanjuju posle 3-5 dana, pozitivan rezultat se vidi kod 60-75% pacijenata. Po završetku prve faze, kada blokade uklanjaju bol i upalu, potrebno je pre?i na drugu fazu – da se stabilizuje rezultat. To se posti�e rehabilitacijom: normalizacija telesne te�ine, terapija ve�banjem, fizioterapija, regenerativne procedure. Ako se pridr�avaju svih preporuka, ve?ini naših pacijenata ne samo da nije potrebna operacija, ve? i u budu?nosti nemaju problema sa le?ima.

Fasetni sindrom:

bol u le?ima koji nije povezan sa hernijom diska.

UZROCI: starosne promene, duga aksijalna optere?enja, nepravilno dr�anje u sede?em polo�aju prilikom obavljanja posla (pognuta glava, pogrbljena le?a), povrede (trzajna povreda vrata), visok rast.

SIMPTOMI: bol se NE širi du� noge. Bol je tup, dosadan, nema ose?aja �iganja, utrnulosti, senzornih smetnji, slabosti miši?a. Bol se mo�e pogoršati okretanjem tela, savijanjem unazad. Bol se javlja nakon du�eg stajanja, smanjuje se nakon odmora. Bol kod fasetnog sindroma je dosta bolan za pacijenta, ograni?ava njegovu aktivnost i deluje na psihi?ko stanje.

PATOLOŠKI PROCESI: intervertebralni zglobovi (fasete) nose optere?enje tokom aksijalnih i rotacionih pokreta. Razrušenje zglobova, upala i hipertrofija, koja uti?e i na okolna tkiva, postaju izvor stalnog neprekidnog bola u zahva?enom segmentu. ?esto postoji od 2 do 3 takvih segmenata. Magnetna rezonansa ponekad ne daje sliku oboljenja.

PRINCIPI LE?ENJA: Blokada fasetnih zglobova i nervnih vlakana u njihovoj blizini je dijagnosti?ki i terapijski postupak. Zglobovi su veoma mali, pa je rentgenska navigacija preduslov za uspešnu proceduru. U polo�aju na stomaku, pod lokalnom anestezijom, lekar ?e odrediti nivo zahva?enosti zglobova i prona?i �eljenu projekciju za uvo?enje tanke igle. Uz pomo? kontrasta potvrdi?e se ulazak igle u zglob i lekar ?e ubrizgati lekove. Pošto su zglobovi sitni, optere?enje se ne raspore?uje na jedan, ve? na nekoliko zglobova. Zbog toga je potrebno blokirati 2-4-6 zglobova. Efekat traje nekoliko meseci. Da bi se produ�io, koristi se terapija autoplazmom/ortokinom, fizioterapija i terapeutske ve�be. U teškim slu?ajevima mogu?a je radiofrekventna ablacija nerava koji sprovode bol od fasetnih zglobova.

Sakroiliitis:

Bol u donjem delu le?a, zapravo u zglobovima gde se karli?ne kosti spajaju sa sakrumom.

UZROCI: naj?eš?e starosne degenerativne promene koje nastaju zbog du�eg nepravilnog raspore?ivanja optere?enja radi podr�avanja tela, optere?enog prekomernom te�inom, re?e je sakroilijakalni zglob zahva?en bolovima usled sistemskih infekcija ili autoimunih procesa.

SIMPTOMI: Jasno lokalizovani bol na jednoj strani (pacijent rukom pokazuje na podru?je zgloba), bol se poja?ava prilikom penjanja uz stepenice ili drugog optere?ivanja zgloba. Bol se pove?ava zbog du�eg hodanja ili zadr�avanja u uspravnom polo�aju. Radi se Flamingo test – pacijentu se predla�e da stane na jednu nogu i tako ostane neko vreme. Pacijentu je teško da stoji na nozi koja se nalazi na oboleloj strani. Ili da se popne na stolicu – pacijent stavlja na stolicu najpre nogu sa bolesne strane, a kad se spušta sa stolice, naprotiv, prvo staje na zdravu nogu, kako bi se izbeglo optere?enje na ugro�enom zglobu. S obzirom na blizinu išijadi?nog nerva, ponekad u simptomima sakroiliitisa mogu biti elementi išijasa ili piriformis sindroma.

PATOLOŠKI PROCESI: destruktivni procesi u stalno optere?enim zglobnim površinama dovode do upale koja se ?esto širi izvan zgloba, izazivaju?i bol i iritaciju susednih nervnih snopova.

PRINCIPI LE?ENJA: Intraartikularna injekcija kortikosteroida i lokalnog anestetika pod rendgenskom kontrolom pru�a zna?ajno olakšanje. Injekcije se rade 3 puta u 6 meseci ili 4 puta godišnje. Dobre rezultate posti�u se kad je po?etna terapija radi sa steroidima, a nastavlja se sa autoplazmom.