starosne promene, duga aksijalna optere?enja, nepravilno dr�anje u sede?em polo�aju prilikom obavljanja posla (pognuta glava, pogrbljena le?a), povrede (trzajna povreda vrata), visok rast.

bol se NE širi du� noge. Bol je tup, dosadan, nema ose?aja �iganja, utrnulosti, senzornih smetnji, slabosti miši?a. Bol se mo�e pogoršati okretanjem tela, savijanjem unazad. Bol se javlja nakon du�eg stajanja, smanjuje se nakon odmora. Bol kod fasetnog sindroma je dosta bolan za pacijenta, ograni?ava njegovu aktivnost i deluje na psihi?ko stanje.

intervertebralni zglobovi (fasete) nose optere?enje tokom aksijalnih i rotacionih pokreta. Razrušenje zglobova, upala i hipertrofija, koja uti?e i na okolna tkiva, postaju izvor stalnog neprekidnog bola u zahva?enom segmentu. ?esto postoji od 2 do 3 takvih segmenata. Magnetna rezonansa ponekad ne daje sliku oboljenja.

Blokada fasetnih zglobova i nervnih vlakana u njihovoj blizini je dijagnosti?ki i terapijski postupak. Zglobovi su veoma mali, pa je rentgenska navigacija preduslov za uspešnu proceduru. U polo�aju na stomaku, pod lokalnom anestezijom, lekar ?e odrediti nivo zahva?enosti zglobova i prona?i �eljenu projekciju za uvo?enje tanke igle. Uz pomo? kontrasta potvrdi?e se ulazak igle u zglob i lekar ?e ubrizgati lekove. Pošto su zglobovi sitni, optere?enje se ne raspore?uje na jedan, ve? na nekoliko zglobova. Zbog toga je potrebno blokirati 2-4-6 zglobova. Efekat traje nekoliko meseci. Da bi se produ�io, koristi se terapija autoplazmom/ortokinom, fizioterapija i terapeutske ve�be. U teškim slu?ajevima mogu?a je radiofrekventna ablacija nerava koji sprovode bol od fasetnih zglobova.