Diskogeni bol u leđima je veoma čest problem. Oko 20 odsto ljudi na planeti doživljava dugotrajne bolove u leđima.
UZROCI: Prekomerna telesna težina, nepravilno dizanje tegova, degenerativne promene u tkivima kičmenog stuba, čest i dug boravak u položaju koji opterećuje leđa... Svi ovi faktori doprinose nastanku diskogenog bola u donjem delu leđa.
SIMPTOMI: u početku bol je samo u leđima, nestaje nakon odmora, masaže ili uzimanja lekova protiv bolova. Kod 30% pacijenata bol postaje skoro konstantan, počinje da se širi niz noge, ponekad se javlja utrnulost, slabost mišića potkolenice, stopala. Bol se može pogoršati kijanjem, nezgodnim pokretima, kašljanjem. Fizička i mentalna aktivnost pacijenta je veoma ograničena. Dolazi do poremećaja sna i raspoloženja, pojavljuju se razdražljivost i depresija.
PATOLOŠKI PROCESI: obično stradaju intervertebralni diskovi koji treba da ublažavaju opterećenje na kičmi. To se može uporediti sa balonom u đonu AIRMAX patika. Spoljna školjka diska se cepa a gusta elastična masa izlazi iz centra diska i vrši kompresuju na nervna vlakna. To je ono što uzrokuje da se bol širi niz nogu. Na mestu cepanja i kompresije razvija se upala sa autoimunom komponentom, a vremenom se stanje pogoršava.
PRINCIPI LEČENJA: Injekcija sa lokalnim anestetikom i kortikosteroidom omogućava brzo uklanjanje upale i kompresije nervnih vlakana. Ovo se zove transforaminalna epiduralna injekcija. Na strani lezije, lekar, koristeći rendgensku navigaciju, dovodi iglu do rupe gde nerv izlazi iz kičmenog stuba. Ovo je nemoguće efikasno uraditi bez rendgenskog snimka i rezultat će biti samo od 5 do 10%. Uz upotrebu rendgenskog zraka injjekcija u dva segmenta – u zahvaćeni bolom i u najbliži do njega – dozvoljava željenu koncentraciju lekova u zahvaćenom području, nakon čega upala i kompresija se značajno smanjuju posle 3-5 dana, pozitivan rezultat se vidi kod 60-75% pacijenata. Po završetku prve faze, kada blokade uklanjaju bol i upalu, potrebno je preći na drugu fazu – da se stabilizuje rezultat. To se postiže rehabilitacijom: normalizacija telesne težine, terapija vežbanjem, fizioterapija, regenerativne procedure. Ako se pridržavaju svih preporuka, većini naših pacijenata ne samo da nije potrebna operacija, već i u budućnosti nemaju problema sa leđima.
bol u leđima koji nije povezan sa hernijom diska.
UZROCI: starosne promene, duga aksijalna opterećenja, nepravilno držanje u sedećem položaju prilikom obavljanja posla (pognuta glava, pogrbljena leđa), povrede (trzajna povreda vrata), visok rast.
SIMPTOMI: bol se NE širi duž noge. Bol je tup, dosadan, nema osećaja žiganja, utrnulosti, senzornih smetnji, slabosti mišića. Bol se može pogoršati okretanjem tela, savijanjem unazad. Bol se javlja nakon dužeg stajanja, smanjuje se nakon odmora. Bol kod fasetnog sindroma je dosta bolan za pacijenta, ograničava njegovu aktivnost i deluje na psihičko stanje.
PATOLOŠKI PROCESI: intervertebralni zglobovi (fasete) nose opterećenje tokom aksijalnih i rotacionih pokreta. Razrušenje zglobova, upala i hipertrofija, koja utiče i na okolna tkiva, postaju izvor stalnog neprekidnog bola u zahvaćenom segmentu. Često postoji od 2 do 3 takvih segmenata. Magnetna rezonansa ponekad ne daje sliku oboljenja.
PRINCIPI LEČENJA: Blokada fasetnih zglobova i nervnih vlakana u njihovoj blizini je dijagnostički i terapijski postupak. Zglobovi su veoma mali, pa je rentgenska navigacija preduslov za uspešnu proceduru. U položaju na stomaku, pod lokalnom anestezijom, lekar će odrediti nivo zahvaćenosti zglobova i pronaći željenu projekciju za uvođenje tanke igle. Uz pomoć kontrasta potvrdiće se ulazak igle u zglob i lekar će ubrizgati lekove. Pošto su zglobovi sitni, opterećenje se ne raspoređuje na jedan, već na nekoliko zglobova. Zbog toga je potrebno blokirati 2-4-6 zglobova. Efekat traje nekoliko meseci. Da bi se produžio, koristi se terapija autoplazmom/ortokinom, fizioterapija i terapeutske vežbe. U teškim slučajevima moguća je radiofrekventna ablacija nerava koji sprovode bol od fasetnih zglobova.
Bol u donjem delu leđa, zapravo u zglobovima gde se karlične kosti spajaju sa sakrumom.
UZROCI: najčešće starosne degenerativne promene koje nastaju zbog dužeg nepravilnog raspoređivanja opterećenja radi podržavanja tela, opterećenog prekomernom težinom, ređe je sakroilijakalni zglob zahvaćen bolovima usled sistemskih infekcija ili autoimunih procesa.
SIMPTOMI: Jasno lokalizovani bol na jednoj strani (pacijent rukom pokazuje na područje zgloba), bol se pojačava prilikom penjanja uz stepenice ili drugog opterećivanja zgloba. Bol se povećava zbog dužeg hodanja ili zadržavanja u uspravnom položaju. Radi se Flamingo test – pacijentu se predlaže da stane na jednu nogu i tako ostane neko vreme. Pacijentu je teško da stoji na nozi koja se nalazi na oboleloj strani. Ili da se popne na stolicu – pacijent stavlja na stolicu najpre nogu sa bolesne strane, a kad se spušta sa stolice, naprotiv, prvo staje na zdravu nogu, kako bi se izbeglo opterećenje na ugroženom zglobu. S obzirom na blizinu išijadičnog nerva, ponekad u simptomima sakroiliitisa mogu biti elementi išijasa ili piriformis sindroma.
PATOLOŠKI PROCESI: destruktivni procesi u stalno opterećenim zglobnim površinama dovode do upale koja se često širi izvan zgloba, izazivajući bol i iritaciju susednih nervnih snopova.
PRINCIPI LEČENJA: Intraartikularna injekcija kortikosteroida i lokalnog anestetika pod rendgenskom kontrolom pruža značajno olakšanje. Injekcije se rade 3 puta u 6 meseci ili 4 puta godišnje. Dobre rezultate postižu se kad je početna terapija radi sa steroidima, a nastavlja se sa autoplazmom.
